U subotu, 19.11. 2016. sam konačno otišao na trening. Kažem konačno zato što sam tek tada uspeo da se iskombinujem i odem iako vaučer imam još od maja. Zakazuje se dosta unapred, tako da je taj termin u novembru zakazan jos početkom oktobra.
Intenzivni trening traje ceo dan, od 09-17h i sastoji se od teorijskog i praktičnog dela.
Vaučer za trening sam dobio uz kasko osiguranje auta i bar u ovoj grupu u kojoj sam ja bio, svi su došli na taj način. Cena intenzivnog treninga u trenutku pisanja ovog članka je 300 evra.
Navak se nalazi u Subotištu, kod Pećinaca, 50-tak kilometara od Beograda. Krene se autoputem ka Šidu i prosto se prate znaci za Navak. Realno, mnogo je teško promašiti.
Veći je problem vratiti se. Trening traje do 17h, i kako je u novembru tada uveliko mrak i nema nekih orijentira, ja sam za povratak koristio GPS. Snašao bih se i bez njega, ali prosto nisam hteo ni minimalni napor posle celodnevnog treninga.
Posle vožnje od 40-tak minuta, prvi kontakt sa Navakom je zaista impresivan. Prava pravcata trkačka staza sa paratećim objektima. Sve novo, lepo i sređeno.
U centru postoje automati za kafu, piće, čokoladice i grickalice i to je jedino što možete kupiti. Okolo centra su njive i nema ama baš nikakvog komercijalnog sadržaja.
Nakon popunjavanja nekog formulara, provere vozačke dozvole i lične karte, te predstavljanja trenera, otišli smo u neku salu gde se odradio teorijski deo treninga.
Ceo trening se inače sastoji iz teorijskog i praktičnog dela.
Na teorijskom delu ćete osim klasičnog predavanja imati i mogućnost da proverite svoje reflekse na Batak trenažeru (imao sam 33 poena, samo jedan lik imao 34), da vidite kako izgleda prevrtanje auta ali i čeoni sudar (pri brzini od 5 km/h) u odgovarajućim simulatorima.
Ono što je zaista zabavno je praktični deo, gde će svaki polaznik sesti u novu Tojotu Auris 1.6 sa benzinskim motorom (moja, a verujem i sve ostale, zaista u perfektnom stanju, prešla nešto preko 7000 km) i izaći na stazu gde će imati nekoliko zaista veoma interesantnih vežbi.
Pre bilo kakvih vežbi, sešćete u auto i provozati jedan krug po stazi lagano, čisto da se upoznate sa autom. Vozi se u koloni, sa trenerom na čelu tako da je bilo kakva improvizacija svedena na minimum.
Nakon prvog laganog kruga, ide još jedan, brži.
U autu ćete imati radio stanicu i na taj način biti u vezi sa trenerom te slušati instrukcije.
Prva vežba je cik cak vožnja između čunjeva. Tu se vežba pravilno držanje i okretanje volana predhodno objašnjeno na teorijskom delu.
Druga vežba je naglo kočenje do 0 sa 80km/h, a posle i sa 100 km/h.
Nakon što se oseti kako izgleda kočenje od 100 do 0, stvari postaju još zanimljivije.
Izađe se na zaletište, gde se ispred vas nalazi preperka od čunjeva. Ubrzate do 100km/h, i onda održavajući tu brzinu, čekate komandu trenera koji kaže levo ili desno. Na njegovu komandu kvačilo i kočnica do poda i dok ABS odrađuje svoju funkciju vi treba da sa odgovarajuće strane, one koju je trener rekao, izbegnete prepreku od čunjeva koja je frontalno ispred vas. Nakon što izbegente prepreku, potrebno je auto vratiti na pravac, tj u traku, a ne da “sletite pored puta”.
Iako tokom demonstracije trenera vežba deluje dosta teško, zapravo je relativno laka te su ovu vežbu svi manje više radili ok.
Poenta vežbe je da se ukaže na mogućnost upravljanja autom i pri naglom kočenju ukoliko je auto opremnjen ABS-om.
Treće vežba donosi još malo dinamike i nešto je zahtevnija nego predhodna.
Potebno je na pravcu postići odgovarajuću brzinu (prvo 55km/h, a onda i 65 km/h) i na trenerov znak (opet levo ili desno) pustiti gas (ne kočiti) i obići preperku u vidu čunjeva koji se nalaze frontalno ispred auta te vratiti auto u odgovarajući pravac kontrom na volanu.
Ovo je simulacija situacije gde ispred vas izleće pešak tako da nemate vremena da kočite već morate da ga izbegnete manevrom.
Nakon što ste izbegli pešaka i prešli u suprotnu traku puta, ispred vas nailazi recimo autobus te se morate opet maneverom vratiti u svoju traku. Bitno je da ni u jednom trenutku ne pritisnite kočnicu, što nije lako iskontrolisati, jer nekako je kočenje ipak prirodna reakcija u ovakvoj situaciji.
Ono što je na mene u ovoj vežbi posebno ostavilo utisak je razlika kada se to radi sa brzinom od 55km/h i 65 km/h.
Razlika u brzini je svega 10 km/h ali je sam manevar nesrazmerno teži.
Još zabavnije postaje kada trener kaže da se isključi ESP. Tada zadnji trap ume baš baš da zanese i posebno je teško vratiti auto u pravac nakon izbegavanja prepreke.
Sve u svemu, jedna realna i veoma, veoma interesantna vežba.
Četvrta vežba, ujedno i poslednja je demonstracija podupravljanja i preupravljanja, dva neželjena ponašanja vozila.
Podupravljanje je karakteristično za prednju vuču, kada auto teži da “ispravi krivinu”. Karakteristično je po zvuku koji prave prednje gume i ispravlja se oduzimanjem gasa i jačim motanjem volana u pravcu kretanja vozila.
Preupravljanje je tipično za zadnju vuču, kada zadnji deo vozila povuče ka spolja. Ispravlja se takozvanom kontrom volana, tj motanjem u pravcu suprotnom od skretanja. Kako izgleda ta vežba možete videti na video snimku ispod ovog članka. Ovu vežba se radi sa trenerom u autu gde on u odgovarajućem trenutku deluje po ručnoj kočnici 🙂
Na kraju utisak je prilično dobar.
Sam centar Navak je zaista reprezentativni objekat, sa odličnom trkačkom stazom i off road poligonom.
Sam trening je takođe lepo osmišljen i realizovan. Treneri su zaista pristupačni i sam trening su po mom mišljenju realizovali na jednom veoma viskom nivou.
Nema tu mnogo vremena za odgovarajući broj ponavljanja te je teško reći da se tu nešto uvežba, ali svakako je više nego korisno simulirati situacije koje mogu da se dogode u realnoj vožnji ali u bezbednom okruženju.
Mišljenja sam da bi ovakvi treninzi trebalo da budu deo obavezne obuke za vozačku dozvolu.
Cena? Kao što već rekoh, ja sam vaučer dobio prilikom kasko osiguranja vozila te nisam imao dileme hoću li ići ili ne.
Sa druge strane, nisam siguran da bih išao da je trebalo da platim 300 evra za trening.
Naravno, svestan sam da je to ona klasična zamka, prodavcu uvek jeftino, kupcu uvek skupo ali preovladava utisak da cena ne odgovara vremenu i prostoru u kome živimo.
Nego, rekoh li da se dobija i sertifikat o završenom kursu? 🙂